<h3>Nenad Krstic za SC: „Bice još bolje!“</h3>
05.04.2005 08:45
<i>Od NBA urednika Sportske centrale</i>
Cak Dejli, verovatno jedan od najinteligentnijih i sigurno najuspešnijih NBA trenera svih vremena, jednom davno je rekao: „Košarkaš ili njegova ekipa su dobri onoliko koliko su im dobri statisticki ucinci ili koliko imaju pobeda u odnosu na poraze. Ni manje, ni više.“
Stoga je neprimereno uspehe Nenada Krstica u njegovoj prvoj sezoni u najjacoj košarkaškoj ligi na svetu „pravdati“ slabom konkurencijom na njegovoj centarskoj poziciji u redovima Nju Džersi Netsa, sjajnim organizatorom igre ekipe iz njujorškog predgrađa Džejsonom Kidom koji uvek prvo gleda da uposli slobodnog saigraca, a tek onda da napad sam realizuje ili vec nekim trecim razlogom. Sjajna Krsticeva sezona je posledica jedino i iskljucivo njegovog sjajnog košarkaškog talenta i potencijala i pravih odluka koje je donosio u prelomnim trenucima njegove igracke karijere.
<img src="http://www.sportskacentrala.com/razno/ekskluzivno-sc.jpg" alt="EKSKLUZIVNO!" align=right width=150 height=89 vspace=5 border=1>Koliko su dobri ucinci Krstica od oko 10 poena i 5 skokova po mecu u njegovoj „ruki“ sezoni? Recimo samo da su od svih igraca sa prostora bivše Jugoslavije koji su se oprobali u NBA ligi, jedino Toni Kukoc i Dino Rađa imali nešto bolje proseke od našeg reprezentativnog centra u svojim prvim sezonama. Vlade Divac, cija karijera neodoljivo podseca na Krsticevu u svom ranom periodu, je u prvoj sezoni sa Lejkersima beležio bezmalo devet poena i šest skokova po mecu. Nijedan od ove trojice sjajnih igraca nije bio prvotimac u svojoj ekipi tokom njihove prve NBA sezone, dok je Krsticu to uspelo vec posle mesec i po dana u ekipi Nju Džersija.
Od evropskih igraca koji su ostavili traga u americkoj profesionalnoj košarci, i dalje je neprevaziđen uspeh Litvanca Arvidasa Sabonisa, koji je u svojoj prvoj sezoni sa Portlandom beležio gotovo 15 poena i 9 skokova po mecu.
Međutim, Kukoc i Rađa su imali po 26 godina kada su po prvi put zaigrali u NBA ligi, a sjajni litvanski centar je posle briljantne karijere na Starom kontinentu prešao „preko bare“ kada je vec zagazio u cetvrtu deceniju života. Krstic je, po americkim merilima, prošlog jula tek zakoracio u punoletstvo sa napunjenom 21 godinom.
Ono što je pogotovo interesantno jeste da se krotki i izuzetno ljubazni karakter mladog Kraljevcanina nije nimalo promenio posle velikih ovogodišnjih uspeha u njegovoj košarkaškoj karijeri. Da je, s druge strane, i covek cvrstih principa, je pokazao i prilikom protivljenja da zameni povređenog Emeku Okafora na utakmici između najboljih „brucoša“ i igraca kojima je ovo druga sezona u NBA ligi (sofomori) tokom NBA Ol-Star vikenda u Denveru. Krstic je mesto u ekipi „rukija“ po svim merilima zaslužio, tako da ovaj njegov gest mora biti pozdravljen, koliko god on umanjivao njegovu šansu da se sledece godine pojavi na Ol-Star vikendu u dresu najboljih „sofomora“.
Posle rekorda njegove mlade NBA karijere u subotnjoj utakmici protiv Orlanda, kada je Nenad Krstic zabeležio 28 poena - rekord od 15 uhvacenih lopti je bivši igrac Partizana postavio prošlog utorka protiv Sarlota – ponovo smo pozvali našeg mladog košarkaškog reprezentativca da saznamo detaljnije o svim relevantnim aspektima vezanim za njegovu prvu NBA godinu.
<img src="http://www.sportskacentrala.com/nba/nba2004-05/krstic-kuca-orlando.jpg" alt="Nenad Krstic zakucava na mecu sa Orlandom na kome je sa 28 poena postavio svoj košgeterski NBA rekord" width=410 height=551 border=1>
Pricali smo o njegovom ucinku, šansama Netsa da se plasiraju u plej-of Istocne konferencije, reprezentaciji, susretu sa njenim direktorom Žarkom Paspaljem, snalaženjima sa engleskim jezikom i životom sa devojkom u Americi.
<img src="http://www.sportskacentrala.com/audio_prilog01.gif" align=left width=67 height=10 vspace=5 border=1><a href="http://www.sportskacentrala.com/audio/krstic0403.rm">Poslušajte izjavu Nenada Krstica</a>
<i>Nenad Krstic za Sportsku centralu! Nenade, koliko ti znaci ova sjajna partija protiv Orlanda, uprkos porazu tvoje ekipe? </i>
<b>- Znaci mi jako puno, pogotovo što se tice mog samopouzdanja</b>, pocinje intervju za Sportsku centralu Nenad Krstic. <b>- Moja dobra partija znaci i da cu se još više ustaliti u ekipi. Međutim, izgubili smo tu, veoma znacajnu utakmicu protiv direktnog konkurenta za plasman u plej-of. Imali smo prilike da je dobijemo, i sada ostaje žal, a meni, posle velikog umora kojeg sam osecao posle tog meca, ipak i neka psihološka satisfakcija koja je posledica mojih dobrih igara u kontinuitetu.</b>
<i>Obicno mladi igraci, bez prethodnog iskustva u NBA ligi, imaju veliki problem da se nametnu starijim i iskussnijim saigracima, pogotovo pravim zvezdama lige kao što su tvoji saigraci Džejson Kid i Vins Karter. Kako misliš da je tebi pošlo za rukom da te njih dvojica i svi ostali saigraci posmatraju kao sebi ravnog? </i>
<b>- Jednostavno, bio sam ono što jesam. Trenirao sam baš, baš dosta i oni su verovatno u meni videli nekakvog momka koji hoce da radi, koji hoce da napreduje i koji, naravno, hoce da igra. I na pocetku sezone, kada sam ulazio samo pred kraj meceva koje smo gubili po 20 poena razlike u tom trenutku, sam se isto zalagao i igrao istu igru kao i sada kada igram pola sata po utakmici. S druge strane, strašno se trudim u odbrani što prouzrokuje i neminovne greške, ali vide oni šta je pravi razlog tome. Trener Frank me mnogo gotivi i stvarno imam veliku srecu što sam došao u sredinu koja je odlicna za napredak mladog igraca iz strane zemlje kao što sam ja. Ma, svi mi mnogo pomažu, i oko jezika, koji mi nije još najbolji, tako da stvarno super je, super je sve zasad... </b>
<img src="http://www.sportskacentrala.com/nba/nba2004-05/krstic-blok-m_miler.jpg" alt="Nenad Krstic blokira Å¡ut Majka Milera na mecu u kome je Memfis savladao Netse" width=410 height=354 border=1>
<i>Svako ko je pogledao i jednu utakmicu Netsa, mogao je da primeti da vecina napada tvoje ekipe pocinje sa pasom na centra. Da li trener Lorens Frank specificno traži da se vecina pozicionih napada bazira na igri preko centra, tj. tebe ili je to jednostavno nešto što se podrazumeva kada plejmejkera igra Džejson Kid? </i>
<b>- Trener Frank je ‘krivac’ za to. Eto, i za to sam se izborio da dve ili tri napadacke akcije idu baš preko mene. Razlog za to je, takođe, i što trener Frank želi da što više odmori Džejsona Kida i Vinsa Kartera, jer su oni previše optereceni i u odbrani i u napadu. Meni to jako puno znaci, kako što se tice dodatnog samopouzdanja, tako i što time trener pokazuje da ceni mene i moju igru leđima prema košu. I ne samo trener – svi moji saigraci mi uvek dodaju loptu ako sam u boljoj poziciji od njih dole ispod koša... Bez lažne skromnosti, uživam veliko poštovanje i saigraca i strucnog štaba Netsa. </b>
<i>Ono što jedino može pomalo da zabrinjava jeste veliki broj licnih grešaka koje dobijaš, mada u svojoj karijeri daleko da si ikada bio pregrub ili prespor igrac da ne možeš nogama, vec samo rukama da stigneš protivnicke igrace u odbrani. Zašto misliš da se ovaj problem javlja i da li razmišljaš o nacinima da ga ukloniš? </i>
<b>- Mislim da sam se vec i na tu pojavu navikao, cini mi se da odavno nisam ušao u neki veci problem sa licnim greškama. Svi mi kažu da je to normalno – ruki sam, Evropljanin, nemam respekt od strane sudija zbog toga, a još igram i na poziciji centra, gde ima mnogo kontakta, guranja sa obe strane, pa sudijske odluke mogu da odu i na jednu i na drugu stranu... Kad igraš 30 minuta po utakmici kao ruki, prakticno je normalno da dobiješ pet licnih grešaka. Ne vidim da je to neki moj problem, vec je to samo posledica mog truda u odbrani, koji onda povlaci i poneki glupi faul zbog toga što bih voleo svima da pomognem i da preuzmem njihovog igraca. Njihovi bekovi znaju te fore da ‘uskoce’ u centra i ja sam dosta cesto naseo na to... Sve su to sasvim normalne stvari za prvu NBA sezonu... Mada, vec sam ja provalio koji sudija voli da sudi objektivno, koji malo više vuce na stranu veterana u odnosu na mlađe igrace i tako dalje. Evo, protiv Orlanda nisam uopšte bio u kontaktu sa igracem, a zaradio sam dve licne greške. Cudno, ali guram dalje – to je škola koju svako mora da prođe i ne razmišljam uopšte o tome kao o nekom problemu. </b>
<img src="http://www.sportskacentrala.com/nba/nba2004-05/krstic-cendler.jpg" alt="Krstic išcekuje šut Cendlera na mecu u kome su Netsi savladali Bulse" width=410 height=444 border=1>
<i>Kakva je atmosfera u ekipi, s obzirom da ste u subotu izgubili od direktnog konkurenta za to poslednje mesto koje vodi u plej-of Istoka, a da zaostajete samo jednu utakmicu za Filadelfijom i imate prilicno dobar raspored do kraja regularne sezone? </i>
<b>- Atmosfera je stvarno bila sjajna pred subotnju utakmicu, u kojoj smo, nažalost, ispustili pobedu bukvalno u poslednjoj sekundi. To nas je naravno malo spustilo na zemlju posle nekoliko vezanih pobeda i sada ce biti prilicno teško dostici to željeno osmo mesto na Istoku. Svi su u klubu, i igraci i ljudi iz strucnog štaba nepopravljivi optimisti. Meni se cini da ima još prostora za napredak, imamo još osam utakmica do kraja regularne sezone i imamo dosta dobar raspored. Igramo sa Filadelfijom, koja trenutno drži to osmo mesto, kod kuce, pa sa Bostonom dva puta, sa Njujorkom još jednom... Sansa postoji i sada je sve na nama – ako budemo dobijali utakmice koje moramo da dobijemo, ja mislim da nece biti nikakvih problema... </b>
<i>Sa kim je tebi licno najinteresantnije da se družiš na putu ili posle treninga od tvojih saigraca? </i>
<b>- Normalno da je to Zoran Planinic, najviše što potice sa naših prostora i što nemam problema sa komunikacijom. Najlepše mi je sa njim da se družim, ali druženja tipa kao ona kod nas posle utakmica i slicno ovde jednostavno ne postoje. U Nju Džersiju kafici jednostavno ne postoje, možeš da odeš na rucak recimo, ali to je otprilike sve... Njujork je preko reke, ali sam posle utakmica i treninga ja prilicno umoran, tako da se trudim da se dosta odmaram... Na putovanjima, zavisi kako kad, kako se osecam, nekad izađem, nekad ne... Najcešce izađem kad smo u gradovima u kojima igraju neki naši igraci. Ja sam u super-korektnim odnosima sa svima, ali, osim sa Planinicem, nema tu nekakvog pravog druženja. </b>
<img src="http://www.sportskacentrala.com/nba/nba2004-05/krstic-morning.jpg" alt="Najpre saigraci, sada rivali - Krstic cuva Morninga" width=410 height=334 border=1>
<i>Prosto je neverovatno gledati te kako si na istoj ravni i kako se ravnopravno boriš sa igracima poput Kevina Garneta, odlicno si se držao i protiv Dankana. Ko je tebi bio najneugodniji igrac koga si cuvao u svojoj prvoj NBA sezoni? </i>
<b>- Sigurno da je to bio Sekil O’Nil. Svakom je teško cuvati Seka. Niko njega ne može da zaustavi, pa tako ni ja. I kad sam u napadu, teško je igrati protiv njega. Tolika gromada od coveka kad se nađe ispred tebe, zaista nije svejedno. Potpuno je neverovatno, mnogo je veci i teži nego što to možda izgleda na televiziji. Ali, ja sam uvek verovao u sebe... To su sve ljudi od krvi i mesa. Na meni je da izađem na teren, da igram ono što znam, da pružim ono što znaš i uspeh ce doci. Bicu ja još bolji od ovoga, sve to dolazi nekim iskustvom... Tim Dankan je isto jako nezgodan, ali kao što rekoh, svi su oni od krvi i mesa i ja samo treba da se skoncentrišem i dam svoj maksimum svaki put kad sam na terenu. </b>
<i>- Koja je tvoja reakcija na cinjenicu da od svih naÅ¡ih sjajnih igraca koji su se oprobali u NBA ligi, sa manjim ili vecim uspehom, ti ubedljivo imaÅ¡ najbolju ruki sezonu u poreÄ‘enju sa igracima poput Divca, Ä?orÄ‘evica, Danilovica, pa Å¡to ne pomenuti i bivÅ¡e Jugoslovene Kukoca, RaÄ‘u ili Dražena Petrovica... </i>
<b>- Ne gledam ja to tako. Svi ti nabrojani igraci su zaista vrhunski i iza svih njih su velike karijere. Ja se iskreno nadam da cu i ja imati tako lepo iskustvo kao i oni. Jednostavno – meni se potrefilo! Isto je tako bilo kad sam dolazio u Partizan. Bio sam na pravom mestu u pravom trenutku. Evo, i sada isto... Dobio sam veliku minutažu i igram sa, po meni, najboljim plejmejkerom u ligi. To je velika olakšavajuca okolnost i jedna moja velika prednost. Međutim, sigurno su i oni imali neke prednosti i olakšavajuce okolnosti u mojoj karijeri. Ipak, oni su nama mladima utabali put i nama je neuporedivo lakše sada igrati u NBA ligi nego što je to bio slucaj sa njima. </b>
<i>Prošle godine se videlo tvoje neiskustvo u tvojim nastupima za reprezentaciju na Olimpijadi. Koliko misliš da ce ti uspešna ruki sezona u NBA pomoci da isto tako kvalitetno odigraš i u dresu nacionalnog tima kada dođu velika iskušenja na Evropskom prvenstvu? </i>
<b>- Sigurno je da ce mi ovogodišnje NBA iskustvo dosta pomoci i preko leta, kada dođu reprezentativne obaveze. Ali, mora da se zna da ja za Olimpijadu uopšte nisam bio fizicki spreman. Tek sam se bio oporavio posle dve teške povrede. Polomio sam stopalo, zbog cega sam pauzirao citavih šest meseci, pa onda zbog loma ruke još dva i po meseca. Tako da tada nisam mogao da pružim svoj maksimum, ali ja tvrdim da sam ja isti igrac kakav sam bio i na Olimpijadi. Ništa se tu nije promenilo, osim mog samopouzdanja. Napredovao sam ja, dobio sam određena nova iskustva, ali sve ovo što sada igram u Netsima, to je samo primenjivanje tehnike i košarkaškog znanja koje sam poneo iz Partizana i Kraljeva. Sada, posle svega pozitivnog što sam doživeo ovde u Netsima, jedva cekam da dođem na pripreme reprezentacije, da se maksimalno spremim i fizicki i mentalno za Evropsko prvenstvo i da ispravim, zajedno sa svim svojim saigracima greške od letos u Atini. Moramo ostvariti neki bolji rezultat od toga, tu nema sumnje... </b>
<img src="http://www.sportskacentrala.com/nba/nba2004-05/krstic-onil.jpg" alt="O'Nil Å¡utira preko Krstica" width=410 height=395 border=1>
<i>Da li ti se javljao Žarko Paspalj, sportski direktor reprezentacije, s obzirom da bi on, po poslednjim vestima, trebao da poseti naše NBA igrace koji igraju na Istoku? </i>
<b>- Da, javljao mi se, pricao sam sa njim pre nekoliko dana telefonom. On ce doci danas, u utorak, u Klivlend, da pogleda utakmicu na kojoj cemo nastupati Saša Pavlovic i ja, pa cemo onda posle meca da se vidimo sva trojica i da popricamo o svim temama vezanim za reprezentaciju. Onda ce još 7. aprila da dođe kod mene u Nju Džersi da pogleda još jednu utakmicu i tamo cemo imati još neke dodatne razgovore. Mada, što se mene tice, ja sam uvek otvoren za saradnju, moj stav prema reprezentaciji je jasan i svima vrlo dobro poznat. </b>
<i>Pricaj mi malo za kraj kako provodiš one dragocene trenutke kada ne moraš da razmišljaš o košarci... Koliko si uspeo da ovladaš engleskim, koliko ti pomažu roditelji u svemu, da li i dalje žive sa tobom u Hobokenu... </i>
<b>- Roditelji više nisu sa mnom, devojka je samo sa mnom trenutno... U nedelju sam, recimo, imao slobodan dan, ali je mnogo loše vreme ovde, pa cu verovatno ostati kuci, odgledacu možda neki dobar film ili cu otici do nekog dobrog restorana. U suštini, tako provodim slobodne trenutke. Nekad odem u Njujork, gde, naravno, uvek ima nešto novo da se vidi ili radi. Ali, trudim se, ustvari, da se što više odmaram tokom tih slobodnih dana, jer njih nema puno. Uvek posle treninga malo odmorim, odspavam, gledam filmove, slušam muziku... Engleski mi ide solidno, ali još uvek nije to to... Ali, jednostavno nisam uopšte imao vremena za to u poslednje vreme, nisam održao nijedan cas, jer sam jednostavno premoren posle svih košarkaških obaveza. Ne želim da se opterecujem i casovima engleskog kada imam slobodno vreme, vec jednostavno želim da ne razmišljam ni o cemu i da se odmorim</b>, zakljucio je intervju za Sportsku centralu Nenad Krstic.
<i>Pripremio: Nebojša Petrovacki</i>